Samosvesno šarlatanstvo

Jedan od najbitnijih ciljeva naučnog obrazovanja je da kod čoveka izgradi sposobnosti kritičkog mišljenja neophodnog da bi video razliku između empirijske činjenice i nekorektne interpretacije, logičke doslednosti i obične prevare, kao i nauke i pseudonauke. Naučno pismeni ljudi bi trebalo da razumeju kako nauka radi, odnosno ne radi, da znaju kako da uoče kvalitete i slabosti argumenata i kako da kritički preispitaju podatke u cilju donošenja odluka uprkos neodređenostima i nedostatku informacija. Kako onda definisati razliku između nauke i pseudonauke? Na žalost mnogih, ta granica je neprijatno maglovita.

Niko ne diže galamu zbog ne-nauke, već zbog pseudonauke, zbog onih koji zarad lične koristi uzimaju nauku kao paravan, čineći veliku štetu svima nama, bez obzira da li se bavimo naukom ili ne.

Kolika je disproporcija u interesu ljudi za nauku, odnosno pseudonauku najbolje svedoči Saganovo zapažanje da je u Americi na samom kraju dvadesetog veka bilo više profesionalnih astrologa nego astronoma. Tržište čini svoje. Koliko je situacija ozbiljna možemo da vidimo svaki put kad uđemo u knjižaru. Police sa knjigama iz nauke ili nema ili je vrlo, vrlo skromna. Pogledajte sad koliko knjiga ima u "New Age" odeljku: astrologija, bioenergija, misterije piramida, Bermudski trougao, numerologija, Teslina tajna oružja, teorije zavere... Zastrašujuće. Uostalom, u jednoj prosečnoj knjižari čak ima više knjiga samo iz nutricionizma nego iz sve nauke zajedno. Kad pogledate, međutim, broj naslova, npr. na Amazonu, koji se tiču nauke, odnosno pseudonauke, ta razlika ne deluje previše ubedljivo, ako je uopšte ima. Deluje kao da kao da naučni i pseudonaučni pisci vode mrtvu trku. Razlika je, naravno, u tiražu.

Kako prepoznati pseudonaučnika?

Evo šta o tome misli Martin Gardner, ugledni popularizator nauke (Fads and Fallacies in the Name of Science):

1. On sebe smatra za genija.

2. Sve svoje kolege, bez izuzetka, smatra glupim i neobrazovanim.

3. Veruje da ga drugi nepravedno proganjaju i isključuju iz društva.

4. On ima jak nagon da napade fokusira na najveće naučnike i najbolje utemeljene teorije.

5. Ima sklonost da pri pisanju koristi vrlo složen žargon i pri tom često upotrebljava termine ili fraze koje je sam skovao.

Svesnim iskrivljenjem procesa naučnog istraživanja putem fabrikacije podataka, lažnog citiranja, plagijarizma ili iskrivljenjem istraživačkog procesa na druge načine“. Dakle, radi se svesnim falsifikatima.

Nažalost, ovakvih slučajeva ima dosta, a počinioci se nadaju što slavi što novcu (ili oboma, jer je to danas prilično skopčano). Jošitaka Fudži (Yoshitaka Fujii), anesteziolog, definitivno je postao slavan – rekorder je po broju radova koji su povučeni nakon što je otkriveno da je falsifikovao podatke (172 rada).

Ljudi se bave nepodopštinama u svim oblastima, od fizike plazme pa do socijalne psihologije.