Facebook? Možda više fuckbook 2

Facebook? Možda više fuckbook.

Fejsbuk, već sam pljuvao ljude koji ordiniraju po istom a zaslužuju pljuvanje, ali, kao što to obično biva, promaklo mi je nekoliko genusa drugih nesrećnika koji takođe zaslužuju da budu pljuvani. Tako da pripremite se, ovo je deo 2.

Mali kriminalac u pokušaju – Obično je neki mršavi, žgoljavi dvanaesto-petnaestogodišnjak koji sluša gengsta rep, loži se na pištolje (koje zove utoke), nosi isključivo trenerke i dukseve i stavlja kapuljaču čim se smrači da bi izgledao zajebano i opasno. Obavezno kupuje kinesku pederušu u kojoj nosi nož koji posle nekog vremena pokazivanja “njegovoj ekipi” zarđa od nekoriščenja, pošto je isto tako od kineskog, nerđajućeg čelika. Otac mu radi kao taksista ili vozač gradskog prevoza, retko je kod kuće, a kad jeste, spava, jede ili gleda dnevnik, mada nije loš čovek i ponekad stigne da se zainteresuje za život svog deteta pa zabrinuto pokušava da mu objasni zašto je biti kriminalac loša stvar, ali mali buntovnik ne sluša autoritet, fight the power! Njegova majka ili radi na trafici ili u nekoj prodavnici, često ostaje duže nego što bi zakonski trebalo, kada je kod kuće onda čisti, pere, pegla i kuva, i zaspi pred televizorom na pola omiljene sapunice zato što je preumorna. I ona se brine za put kojim se njen sin zaputio i pokušava da mu objasni, ali se to svodi na tužno izgovaranje “nemoj sine”. Naravno mali bolid će da postuje fotografije svojeg “kraja”, obično ili novobeogradskog bloka ili nekog prigradskog naselja sa lepim kućama. Fotografija tipa on i još dva debila kao on, stoje u trenerkama, kapuljače na glave, pokazuju tri prsta a iza njih dvospratnica sa sestrinom ljuljaškom koju joj je tata okačio o lipu u dvorištu i lepo uređenim cvećnjakom sa citatom “kraj te voli, kraj te čuva, dominiramo, niko nam ništa ne može”, polomio bi on tu ljuljašku da pokaže kako je vandalizam kul, al onda bi se sestra rasplakala i on bi bio tužan zato što je u biti kukavica a i voli sestru. Njegova kriminalna karijera se mahom završi kada prvi put popije dobre batine, ili kada naleti na prave kriminalce koji ga toliko zaplaše da od tada nosi isključivo bele, uštirkane košulje.

Kriminalac, glup – Ovo je lik koji se bavi sitnim kriminalom, pošto je preglup i preneobrazovan da bi mogao da uplovi u vode krupnog kriminala. A kako je glup, često svoje dogodovštine postuje na fejs, na kojem takođe postuje fotografije sebe gde drži, ilegalno stečen, pištolj koji okreće gangsta style, dok u drugoj ruci drži štos novčanica od jedan dolar ispred kojih je stavio novčanicu od sto dolara i raširio ih kao da drži karte. Na njega se lože razne nesrećnice koje misle da je on zajebana muškarčina i onda ga jure po splavovima. Padne zato što je napisao na fejsu kako će da opljačka tu i tu menjačnicu. U zatvoru, naravno, bude nečija kučka, nabilduje se malo, i kada izađe iz zatvora postuje gomilu fotki u tregerčici sa kajlom i citatima “tvorza te promeni, tvorza te izmeni”. Izmeni, kako da ne, izmeni standardni obim analnog cvinktera.

Trol – Ovo je lik koji je realno ili težak mizantrop, ili mrzi sebe, i onda da bi sebi podigao raspoloženje postuje razne inflamatorne komentare, postove i članke. Kako među prijateljima ima raznih duša koje hoće da mu objasne kako nije u pravu, mnogi od tih postova se pretvore u neverovatan fuckfest i flamewar, gde se nekoliko ljudi svađaju dok on samo potpiruje vatru dobro odmerenim komentarima koje ubacuje u pravom trenutku. Drugim ljudima uleće sa komentarima za koje zna da će ih iznervirati, što obično i postigne. Mnogi ga blokiraju, a većina uradi unfollow. Kada shvati da se više niko ne aktivira na njegove postove, pređe na Google+ ili se vrati staroj ljubavi trolovanju preko foruma. Ovakvi likovi često dobiju batine ako ne paze koga čačkaju i da li taj neko može da ga nađe. Živi sam, ili sa kevom, nema devojku, niti može da je ima, i isključivo koristi youporn kao sajt sa pornografijom pošto ga supstanca ne zanima nego isključivo koitus. Što grublje to bolje.

Fandom frik – Postoje fanovi, onda postoje hiper strastveni fanovi, onda postoje fandom frikovi. Ovi nesrećnici ne umeju da ne govore o objektu svoje opsesije, obično je to Hari Poter ili serija Supernatural, mada ima i bednika koji se iz nekog razloga lože na Vampire Diaries. Pišu samo o tome po fejsu, postuju mimove isključivo odatle i postuju svoj (izrazito loš) fanfiction. Hari Poteraši su i najpodnošljiviji, dokle god ne postuju nešto sa čime se ne složite kada vam, kroz suze kojima zalivaju tastaturu, u all caps vrište kako nisi u pravu i kako je Snejp heroj i najhrabriji čovek na svetu, iako im ti kažeš kako je čovek takođe bio mentalno sjebana skotina koja je psihički i emotivno zlostavljala maloletnu decu zato što mu se tako moglo. Onda te bloknu i odu da plaču u veceu dok se penetriraju replikom Snejpovog čarobnog štapića. Vampire diaries bednici se stalno pozivaju na jedinu pozitivnu stvar kod te serije, a to je što nije Twilight i ima onu ruskinju u njoj što je milina gledati. Realno njih je čak i nepotrebno prozivati, sami to čine sopstvenom egzistencijom. Supernatural frikovi…..ah….dno dna čovečanstva. Ljudi koji bi dopustili da ih Miša Barton i Džensen Ekls penetriraju od pozadi dok bi oni umilno pevali ‘Carry on my wayward son’ od Kanzasa. Sve ima veze sa Supernaturalom, pišu još lošiji fanfic od poteraša i guraju Supernatural svuda. Kad god se povede diskusija o nekim natprirodnim bićima, odma uskaču sa imbecilnim komentarima poput “Kastiel i Sem i Din bi ih sve pobili” iako se priča o bogovima haosa iz Warhammer 40.000 univerzuma, koji bi ih realno uništili sa jednom, ovlaš misli.

Tambleraš – Ovo nije osoba koja ordinira po tumblr forumu, postujući gluposti i masturbirajući na Harija Potera ili Supernatural. Ne ovo je osoba koja nalazi screenshotove diskusija osoba koje masturbiraju na Harija Potera ili Supernatural, shareuje ih na fejsu i masturbira na to. I samo to shareuje. Na njenom zidu nećete naći nijedan originalan post, ili bilo kakav tekst. Ponekad će se potkrasti nešto sa 9gaga ili (retko) reddita. Ali, uglavnom, ta osoba isključivo shareuje stvari sa tamblera, i to ciklično recimo nekih 60-100 razlilčitih screenshotova u krug. Kada joj se ukaže da je ljudski otpad bez imalo originalnosti, baca se u depresiju i sharuje tužne postove sa tamblera.

SrBenda – Postoje dve vrste ovih faktarda. Prvi je nabildovani balvan od metar devedeset sa Ostrogom na levoj mišici i grbom Srbije na desnoj. Na leđima mu je istetoviran veliki pravoslavni krst iznad koga, na kurzivu, obično piše neki citat nekog poznatog srbina, gramatički neispravno napisan. Nema nijednu fotografiju u kojoj nosi nešto što ima rukave, osim možda ako se ženi pa je u odelu, gde odaje utisak diznijevog gorile telohranitelja iz filma “Ko je smestio zeki Rodžeru”. Lice mu je beskrajno glupo a oči tupe i staklaste. Skoro sve fotografije na njegovom profilu su iz teretane ili kako sedi u nekom bircuzu sa ekipom iz teretane. Svi su isti, nabildovani i beskrajno glupi. Posao nema i pare za teretanu žicka od majke koja da bi nahranila govedo proteinom mora da pegla veš po stanovima drugih ljudi za crkavicu. Vozi ćaletov jugo, ili u najboljem slučaju zastavin Punto iz perioda kada su još stavljali Z napred umesto Fiatovog logoa. Devojku nema, jer je toliko, bezumno glup da ga čak ni najgore nesrećnice, posle par noći lošeg seksa i shvatanja da sa njim nemaju o čemu da razgovaraju osim o whey proteinima, zaobilaze u širokom luku. Kune se u pravoslavlje, naciju i svetosavlje, pliva za krst, ali ga nikada ne uhvati, i ukoliko se zarati biće u prvim redovima, i ako imamo sreće, poginuti za državu.

Druga vrsta je prosečni srBenda. Zadrigli, sredovečni tip u prljavoj tregerčici kojem iz dupeta viri praziluk u rangu sekvoje. Tregerčicu je poslednji put oprao kada je preko nje morao da obuče belu košulju i sako (u koje više ne može da stane) da bi otišao na Gazimestan i slušao Slobu kako mu govori da niko ne sme da ga bije. Masturbira na Đokovića i postavlja vrlo neumesne komentare povodom Nađe Higl, koju smatra srpskim ponosom, iako i dalje pljuje što je švabica. Ima tetovažu na desnom ramenu iz doba JNA gde piše datum kada je krenuo u vojsku. Tetovaža je loša i izbledela. Ispod toga ima istetovirano jedno do dva ženska imena, obično precrtana. On se isto loži na pravoslavlje, naciju i svetosavlje, mada se sa setom seća lepih dana stare Juge kada se bolje živelo i kada se ljudi nisu toliko mrzeli, i kada je, još mlad i zgodan, jebao hrvatice po primorju. Takođe se loži na rat, pljuje NATO i neprijatelje srBstva, ali ako dođe poziv da služi otadžbini iznebuha će ispariti i iz nekog podruma gledati kako gorepomenuti idioti ginu za gomilu seljačkih gibaničara koji se igraju države.

Umetnici – Oni su alternativni, oni su van okvira i izvan kutije. Oni su posebni i samo svoji. Svet vide na drugačiji način od svih. Oni su tako mnogo više od svoje mesne školjke. Ime nikada ne stave svoje, već stave neku izvitoperenu verziju istog kako bi zvučalo posebnije i manje plebasto. Tako da se Zlatiborka Marjanović pretvara u Zlasya Marshaunde. Profilke su im ili neke relativno opskurne slike iz perioda impresionizma ili ekspresionizma, ili ako su klasična đubrad onda Van Gogova ‘Zvezdana noć’ ili ‘Vrisak’. Nemaju nijednu svoju fotografiju na profilu, a ako je imaju, slike su vrlo “umetničke”, njih u raznim pozama u beklajtu tako da im se crte lica ne vide, obično nose fedore ili neke glupave slamnate šešire, a ako im se vidi lice, definitivno imaju nacrtane brkove a-la Herkul Poaro ili Ivl Kanivl. Prže se na francuski jezik i sve što ima veze sa francuskom, slušaju Zaz iako je odavno izašla iz mode i u slobodno vreme se bave studijama umetnosti, koje ako završe, nađu posao u trafici ili maksiju jer im slikanje/vajanje/štagod nije ni za kurac.

Plašim se za svoju privatnost – Ovo su kukavice. Ljudi koji nemaju ni jednu sliku sebe na svom profilu, naravno ne drže svoje pravo ime nego ime nekog lika iz stripa, filma ili knjige. Profilke su im, naravno dotični likovi. Naravno pošto je jedini način da se do njihovog identiteta dođe praćenje IP adrese (što je inače izuzetno lako), vrlo su drski i osioni, u svim raspravama sa neistomišljenicima idu napred đonom, vređaju ljude i pljuju ih. A kada ih kritikuješ što se kriju iza lažnih profila obično prospu neku žalopojku kako im je neko nekad pretio, i kako su se oni, pošto su neverovatne kukavice, uplašili i iz opreza uklonili sve svoje sa profila kako niko ne bi mogao da ih nađe. I onda su, naravno, potaknuti novonastalom anonimnošću odlučili da se kurče pošto niko ne može da ih nađe. Sve dok dovoljno ne iznerviraju nekog balvana koji onda pozove svog druga kompjuterskog gika koji trejsuje IP i nađe likovu adresu, te se dotični balvan onda anonimnom liku najebe majke i pošalje ga na intenzivnu negu sa višestrukim prelomima. Što, ova kukavica, realno i zaslužuje.

Muzičar – Ovo je muzičar u pokušaju, ili propali muzičar. Uspešni muzičari, realno, imaju svoje stranice koje za njih vode drugi ljudi, ili ih oni vode sami. Muzičar na svoj profil kači isključivo video klipove sa lajv koncerata svojih omiljenih bendova, loše video klipove koncerata njegovog benda koji je ili propao ili nema perspektivu, pljuvačke statuse gde pljuje po srpskoj muzičkoj sceni ili specifičnim bendovima, i to ne zato što su ti bendovi nekvalitetni (a jesu) nego zato što se nekada, pobio sa frontmenom tog benda pošto im se poklopio termin za vežbanje u Bigzu. Njegove fotke su isključivo fotke sa raznih svirki, ako je propali, onda se fotka sa nekim klincima kako drži električnu gitaru sa citatom “dominiramo”. Mladi “perspektivni” muzičar se obično fotka u nekim power pozama, duge, izlomljene kose koju ne ume da održava, sa idiotskim “besnim” izrazima lica, o farmerkama mu obavezno visi lanac, ili ako je bednik, lanac napravljen od otvarača za konzerve, a ako je hiper bednik, lanac napravljen od sendviča nekoliko otvarača za konzerve. Ložiće se da je zajeban i hardkor dok na nekoj svirci ne iznervira nekog matorca koji će mu kod vecea nalupati šamare da se neće oporaviti danima. Propali muzičar se fotka u metal majicama koje je nosio kada je bio “slavan” koje su mu sada male te se nazire dno stomaka koji je narastao od piva, kao i dlakavi pupak. Drži svoju prvu gitaru koju je kupio pre 30 godina od nekog cige na buvljaku tako što mu je dao nove starke koje mu je ćale doneo iz gastarbajterisanja u americi, i sa kojom je svirao na prvoj svirci sa propalim bendom. Naravno ako ga napijete plakaće neprestano o svojim danima slave, koji se nikada nisu desili. Grebu se od klinaca za alkohol a zauzvrat ih uče “starim fazonima” koji su bili pase i kada su oni bili mladi.

Filmski “kritičar” – Ne ovo nije Dimitrije Vojnov, koji serenda po televizijama i loži se da se razume u film (blago se razume). Ne ovo je kompletan plebejac koji u životu nije otvorio nijedan udžbenik o kinematografiji, niti se ikada interesovao za film u bilo kojem kapacitetu pored onog “ahaha slike se mrdaju ahahah”. Ali on je zajebani filmski kritičar. Postuje kilometarske statuse kad ode u bioskop gde serenda o filmu iako blage nema o tome kako i sta bi trebalo da bude. I umesto da iskreno napiše “ljudi slike koje mrdaju haha su mi bile zabavne i svidelo mi se” on sere o nekim stvarima koje veze s vezom nemaju. Naravno kada se ljudi, iole potkovani u filmologiji (patentiram) ili oni od iskrenih, jave i objasne mu da sere, i to uglavnom ljubazno, on ih napada i vređa jer ko su oni da se usude da se ne slože sa njim ili još gore kritikuju ga.

Samozvani pisac – Ovo je muškarac u pedesetim ili šezdesetim godinama života. Dobre su šanse da je ceo život proveo mešajući malter ili krečeći stanove drugim ljudima. Sa godinama mu, iz nepoznatog razloga, dolazi i uverenje da je mnogo pametan, da sve zna i da je, nekim ludilom, autoritet na temu bilo čega osim toga kako da najbolje ubaciš lopatu peska u mešalicu. Kada ode u penziju počinje da se bavi “istorijom” ili “filozofijom”, uglavnom čitajući idiotarije koje pišu ljudi poput Deretića. I onda odluči da napiše knjigu ili dve. Nekako nažicka pare da plati da se odštampa najmanji mogući tiraž i onda se loži da je to zato što “kvalitetno znanje treba da bude retko”. Na fejsbuku ulazi u svaku grupu koja u naslovu ima bilo šta što zvuči kao “reč, knjiga, znanje, istorija” i slično. Ulazi na svaki razgovor nadmeno, sa pozicije moći i sveznanja. Kada mu neko protivureči ponaša se kao kraljevski gospodar praveći se da ga to ne dotiče, a u sebi ključa jer se neko usudio da se suprotstavi njegovoj veličini. Instant poteže ad autoritatem i poziva se na godine kao da je to neki razlog zašto ljudi treba da ga slušaju. Na svako pitanje odgovara citatom iz jedne od svojih knjiga, koji obično nema veze sa pitanjem. Onog trenutka kada se neko usudi da kritikuje validnost citata, biva blokiran. Mahom bivaju izbačeni iz svih grupa u koje uđu zato što su nesnosni govnari. Naravno to nikada nije njihova krivica, oni su veličine, svet ne razume njihov genije. Sve je to srpsko.

Bloger – Osoba koja je odlučila da piše blog, naravno sada, kada je doba blogova prošlo i kada ih više niko ne čita jer zašto bi? Uglavnom serenda o glupostima koje su njoj bitne, bez trunke samokritičnosti ili generalno posedovanja kritičke misli. Svi tekstovi su joj emocionalno i lično obojeni. Na fejsu neprestano postuje članke sa bloga, ljudima ponekad odgovara na komentare citatima iz svog bloga koje niko ne razume jer ga niko ne čita. Tužna je jer svakih pola sata vadi, mizernu, statistiku posećenosti blogu i želi da bude slavna kao Zorannah ali nikada neće biti zato što piše o nebitnim glupostima, koje su pride i nezanimljive.

Modni kreator – Osoba koja se loži da ume da crta i da ume da šije. Ne ume. Neprestano postuje slike svojih “kreacija” koje uglavnom izgledaju kao nešto što ni imperator Gnaz sa planete Xuv ne bi nosio ni pijan. Crteži odeće su im u rangu retardiranog šestogodišnjaka, nemaju nimalo mašte, orignalnosti niti mogu da se praktično iskoriste. Odeću koju sašiju po tim crtežima realno ne bi nosila ni Marina Abramović na nekom od svojih performansa gde bi skakala naokolo u tome da bio je onda zapalili bacačem plamena a ona pokidala tu odeću sa sebe i vrištala kroz bol od opekotina trećeg stepena “SKINITE ZLO SA SEBE SKINITE ZLO SA SEBE”.

Ljudi koji pišu kilometarske “filozofske” statuse – Ovo su ljudi koji su nekad otvorili udžbenik iz filozofije za četvrti razred gimnazije, pročitali uvod i odlučili da su eksperti za filozofiju. Njihovi statusi se kreću od lakonskih tipa “nada… koji samo čovek čeka u budućnosti će takva i ostati ,,,, ali nada za onog koji se trudi,, će je i ostvariti”, do zida teksta u kojima sere na tako neverovatan način da bi i Jovan Deretić morao da dropuje esid da bi mogao da svari količinu fekalija po otkucanom slovu. Naravno oni nisu filozofi nego filoSofi pošto su neobrazovana, nepismena stoka, često su vrlo religiozni i u sva svoja proseravanja pokušavaju da nekako provuku “duhovno” čak i ako seru o filozofskom pogledu na unapređenje plastičnih trafika devedesetih u ove, sadašnje, čelične. Tripuju da su bitni i da njihovi kritičari nisu njihov nivo, i sa nipodaštavanjem gledaju na svakoga ko se sa njima ne slaže, ili im govori, veoma opravdano, da su im tekstovi golo govno. Kao i oni sami.

Ljudi koji citiraju same sebe – Ovo je posebna vrsta budale koja filozofira. Ona napiše status u kojem se mudroprosere na nivou napinjanja na WC šolji posle jedenja kilograma biljnog kačkavalja. I za kraj stavi svoje ime i prezime, time naglašavajući da je citat došao iz njenog uma. Naravno status je retardiran i nema veze sa životom osim u nekoj ružičastoj la-la zemlji gde su prozori od čokolade i Branko Kockica se nije pucao pajdom u venu. Ali pošto ta osoba generalno na silu nabija neku pozitivnost koju iole ne oseća, ljudi je kao gotive pa joj kao čestitaju na kvalitetnim statusima pa ona, jadna, misli da u stvari govori mudrosti, kada to ne može biti dalje od istine.