Solarna Joga - Sungazing

„I think we are here to eat the sandwich.“ – američki komičar, Joe Rogan

U poslednje vreme putem interneta i drugih medija se mogu naći silne teorije o pravilnoj ishrani i raznorazni programi dijeta. S obzirom na razvoj nauke i sve šire razumevanje biohemijskih procesa u ljudskom organizmu to je i za očekivati. Problem, međutim, nastaje kada zaboravimo da su mediji često nepouzdani, a informacije koje neobazrivo usvajamo neretko produkt fikcije. Tako pored ozbiljnih i edukativnih priloga možemo naći i one krajnje fantastične teorije koje nemaju mnogo veze sa logikom, niti dodira sa bilo kakvom naukom. Uglavnom i sami svesni te činjenice, oni koji propagiraju takve ideje koriste se posebnim marketinškim trikovima. Dovoljno je, na primer, da se ispred reklamiranih ideja dodaju epiteti „drevno“ ili „alternativno“, pri čemu se od nas kojima je takav marketing namenjen očekuje izvesna doza naivnosti, verovanja u natprirodno ili odsustvo elemntarnog poznavanja nauke. Jedna od takvih fantastičnih ideja koja se širi preko optičkog kabla je takozvani sangejzing ili solarna joga.

Sungejzing (eng. Sungazing ) je praksa gledanja direktno u Sunce, navodno, kako bi se organizam snabdeo energijom iz Sunčevih zraka. Pored ovog misterioznog fiziološkog procesa pretvaranja energije sunčevog zračenja u nutritiente neophodne za pravilno funkcionisanje organizma, prema nekim tvrdnjama, tehnika bi trebala da korisnika u potpunosti oslobodi potrebe za hranom, izleči od mnogih hroničnih oboljenja, ili omogući „spiritualni napredak“(!).

Ideja o pronalaženju alternativnog izvora energije za ljudski organizam je stara verovatno koliko i samo čovečanstvo. Najpoznatije takvo učenje je bretarijanizam (eng.- breatharianism), pseudonaučni koncept, po ideji veoma blizak sangejzingu, a potencijalno letalan za onog koji ga se pridržava. Bretarijanizam u svom osnovnom načelu predlaže da se bez hrane, u nekim slučajevima i bez vode, može živeti sasvim normalno koristeći životnu energiju „prana“.

Ovakva bizarna ideja ne može tek tako da nasamari mudre znalce i tragaoce za istinom. Neophodni su naučni dokazi ili, ako njih već nema, iste će zadovoljiti i šarlatanstvo kvazi-nauke. U daljem tekstu pokušaću da predstavim naučnu stranu priče i ukažem na primere zaobilaženja i izvrtanja naučnih činjenica kojima se pobornici sangejzinga koriste.

Čas poznavanja prirode

Svima nam je poznato da je Sunce primarni izvor energije na Zemlji. Kada unutar nama najbliže zvezde, pod velikim pritiskom i temperaturom, dođe do sudaranja atoma vodonika i atoma helijuma dešavaju se nuklearne reakcije iz kojih se oslobađa ogromna količina energije, odnosno fotona, koji emitovani u vidu svetlosnog zračenja dolaze i na našu planetu.

Sunčev izvor energije je ključan za opstanak života na zemlji, kako svih živih bića tako i čoveka. Razlika je u tome što neki organizmi ovu energiju koriste direktno u svojim fiziološkim procesima, a drugi indirektno. Biljke su, na primer, razvile sposobnost da obavljaju proces fototsinteze, odnosno da molekule ugljen dioksida i vode uz pomoć svetlosti pretvaraju u molekule kiseonika i ugljenih hidrata. Taj oblik ishrane zovemo autotrofnim. Mi ljudi i ostali pripadnici životinjskog carstva spadamo u grupu heterotrofa, što će reći da koristimo već proizvedene biljne ugljene hidrate (ili ugljene hidrate drugih životinja) kao gorivo za funkcionisanje sopstvenog organizma. Nutritienti koje životinje uzimaju na ovaj način su, osim za proizvodnju energije, neophodni i za izgradnju tkiva i organa, kao i za odvijanje raznih metaboličkih i imuih procesa u organizmu. Ovi procesi su opširnije opisani u stručnoj literaruri iz oblasti biologije, fiziologije, biohemije i srodnih naučnih disciplina.

Uprkos činjenicama i vekovnim saznanjima do kojih smo došli zahvaljajući razvoju nauke, sangejzing predlaže da se ovaj tok može zaobići i da ljudi imaju prirodnu sposobnost da se „hrane“ sunčevom energijom. Kao jedan od pokušaja da se naukom objasni kako bi taj način ishrane funkcionisao kod ljudi pominje se rad pinealne žlezde.

Pinealna žlezda

Strogo medicniski definisano, pinealna žlezda ili epifiza je žlezda endokrinog sistema sa unutršnjim lučenjem locirana između moždanih hemisfera. Kod ljudi je veličine zrna graška i služi za lučenje melatonina. Dugo je smatrana zakržljalim organom, dok 1950-e godine nije otkrivena njena uloga.

Kako joj nauka nije pridavala nikakav značaj, neki raniji filozofi su je okitili velom misterija i neverovatnih fiktivnih osobina. Tako je, recimo, čuveni francuski filozof i matematičar Rene Dekart (1596 – 1650) tvrdio da je u njoj smeštena duša i da je ona izvor misli. Bez sumnje Dekart je bio jedan od uticajnih mislilaca svog vremena, ali njegovi radovi na temu pinealne žlezde su odbačeni još tokom njegovog života, ispravnije rečeno, nikada nisu ni bili prihvaćeni.

Pošto je dugo ostala nepoznanica naučnom svetu, nedokazane teorije o pinealnoj žlezdi su se samo množile. Još jedna od popularnijih teorija među pseudonaučnicima je biser Helene Blavatski (Madame Blavatsky), ruske okultistkinje iz 19. veka, koja je smatrala da se u pinealnoj žlezdi krije „treće oko“.

Usled oskudnih informacija o epifizi, mnoge nadri-teorije su se do danas održale među ljudima, ili barem onaj misteriozni odnos prema toj maloj tajanstvenoj žlezdi. Maštovitost sangejzera nije zaostala za srednjovekovnim misliocima. Prema njihovim tvrdnjama rast pinealne žlezde se može stimulisati intezivnim gledanjem u Sunce, a sa njenim rastom postići i dodatni benefiti u borbi protiv bolesti i starenja organizma. Neki izvori na internetu pominju i dekalcifikaciju pinelane žlezde istom tehnikom. Naravno, sve ostaje na nivou pukog nagađanja, bez adekvatnih istraživanja koja bi potvrdila takve teze, a naučni časopisi ostaju nemi pred ovakvim idejama. O melatoninu, s druge strane, postoje brojna zanimljiva istraživanja koja, uprkos tvrdnjama sangejzera, ne idu njihovoj metodi u prilog.

Melatonin

Kako sam već pojasnio, melatonin nastaje u epifizi, zove se još i „hormon tame“, jer se izlučuje po mraku, dok spavamo (bez sunca). Kod životinja ovaj hormon ima ulogu u ciklusu spavanja, radu ritmičkog biološkog časnovnika, a novija istraživanja ukazuju na antioksidativnu ulogu i ulogu u zaštiti nukleinske i mitohondrijalne DNK, u radu imunog sistema i mnoge druge važne funkcije.

Nakon otkrića o povezanosti sa ciklusom sna farmaceutske kompanije su iskoristile priliku da plasiraju melantonin kao još jedan od proizvoda koji bi trebalo da pomogne onima sa slabijim snom. Marketing je nadmašio svaki razum i pilule melantonina su se prodavale kao suplement koji je svako mogao da drži na noćnom stočiću kraj kreveta. U ovom slučaju marketing je svakako prenaduvan, ali iza njega stoji nekolica istraživanja koji mu idu u prilog. Nasuprot tome, ne postoji ništa što bi navelo na razmišljanje da bi organizam mogao da se prehrani melatoninom, značajno podmladi istim ili da je u svemu neophodno gledanje u sunce.

Očigledno, ovi krupni nedostaci nisu dovoljni da pokolebaju zagovornike solarne joge, pa pored netačne naučne pozadine nude nam i brojna spiritualna i metafizička objašnjenja, čiji se koncepti zasnivaju na nerazumevanju fizičkog sveta koji nas okružuje. Spiritualističko gledište prirode je posebna priča sa kojom bih mogao da započnem jednu novu temu, ali to možda nekom drugom prilikom.

Osim gledanja u Sunce, jedna od tehnika solarne joge podrazumeva bosonogo stajanje na zemlji. A, kako ne živi ceo svet u pustinji Gobi, postoji problem takvog izleta tokom zime. Nevolja stanovnika hladnijih krajeva planete prevaziđena je „genijalnim“ izumom jednostavnog naziva – prizemljivač.

Prizemljivač – uzemljivač Ovde se radi o veoma naprednoj tehnologiji koja koristi futurističke pincipe elektronike nepojmljive zaostalom naučnom svetu. Iz perspektive notornog laika uzemljivač deluje kao nekakav magični otirač za noge koji se povezuje sa uzemljenjem u utičnici. Svrha je, kažu, da se putem uzemljenja ostvari neophodna veza sa zemljom. Kao što rekoh, napredna fizika. Na neizbežnoj ironiji mi, nadam se, nećete zameriti.

Ukoliko, pak, razumete kako da ga napravite možete započeti unosan biznis, a cenu sami proizvoljno odrediti. Priliku za lakom zaradom su uočili mnogi alternativci širom sveta, pa ni mi nismo ostali uskraćeni za jednog.

Miroslav Kiš, aka Cyber Mikan

Ovaj bloger je, kako sam stekao utisak, najpoznatiji praktičar solarne joge u Srbiji i čovek koji neverovatnu količinu energije – onu prikupljenu gledanjem u Sunce – ulaže da ljudima pojasni ovu budalastu praksu. Na njegovoj internet stranici i Jutjub video kanalu se mogu naći nebrojani komično apsurdni prilozi i članci o sangejzingu. Osim toga ima razvijen smisao za biznis. Na sajtu, pored ostalog, stoji raznolika ponuda poslednjeg slova tehnolgije – prizemljivača. Za one socijalne slučajeve tu je „Socijalni“ otirač, padron, prizemljivač, koji možete poručiti za svega 60 eva, a za one koji ne bi da štede na svom zdravlju postoji šareni spektar ponuda, sa još šarenijim cenama. Iz bogate ponude bih izdvojio „Prosečni“ „Ultra“ „Humanitarni“, „Mega snažni“ prizemljivač, u rasponu od 80 do 300 evra, i „Giga snažni“ prizemljivač od 500 evra, uz specijalnu poštarinu za inostranstvo u iznosu od 120 evra. Razume se, ne može čovek da živi samo od sunca i vazduha.

Iako se isprva Sajber Mikanu može olako pripisati čuvena srpska dovitljivost, treba imati u vidu da originalnost ideje zapravo potične od drugog izvora, jednog iskusnijeg prodavca magle sa dalekog istoka poznatijeg po skraćenom nazivu HRM.

HRM

HRM je skraćenica za Hira Ratan Manek, autotrofni organizam, čudo prirode i čoveka koji je našao načina da kaže „ne“ bakinom ručku, zbog čega je verovatno i prerastao u religijski kult i stekao brojne sledbenike. Šalu na stranu, Manek je kao osnivač sangejzinga najzaslužniji čovek za širenje ove „brilijantne“ ideje.

Proslavio se kada je, kako sam tvrdi, na nekakvom indijskom institutu, pod nadzorom stručnjaka, proveo 411 dana bez hrane. Takođe, navodi da je u periodu od 130 dana isiptivan od strane profesora sa Univerziteta Tomas Džeferson i Univerziteta Pensilvanije. Na internetu se mogu naći i tvrdnje da je jedno od ispitivanja sprovela NASA. Premda stvarno postoje stručnjaci iz Indije koji tvrde da su ispitivali Maneka, a čiji bi rad i zvanje zbog tih i drugih izjava neko morao ozbiljno da preispita, na sajtu NASA ne postoje nikakvi podaci o Maneku, dok Dr. Andrew Newberg profesor sa Univerziteta Pensilvanije potvrđuje da je ispitivao Maneka, ali da se to ispitivanje odnosilo na studije o meditaciji i da je Manek na Univerzitetu boravio kratko, radi skeniranja mozga.

Vrlo je jednostavno zaključiti da se Manek prosto služi bezazlenim neistinama. Međutim, granicu gde prestaje svaka šala Manek prelazi kada se koristi ovakvim izjavama: „Nakon odprilike 6 meseci vežbanja, odnosno 15 i 30 minuta gledanja u Sunce, rešićete se svakog telesnog problema. Bio to rak, sida, osteoporoza, bol u kolenima, srčani problemi, artritis, žutica… A, šta je uopšte sida? Po svemu što se o njoj piše, ja vidim da to uopšte nije tako opasna bolest. Telo gubi svetlo i tako nastaje sida.“ Ovu izjavu je dao gostujući na jednoj hrvatskoj televiziji i za mene ona predstavlja oličenje cinizma, bestidnosti i krajnje nehumanosti.

U dokumentarcu pod nazivom „Eat the Sun“ snimljenog 2011. godine u režiji Petera Sorcher-a, Manek je snimljen kamerom kako u restoranu, u San Francisku, jede obilan obrok.

Hiljade zadovoljnih sangejzera Jako je teško generalizovati profil jednog prosečnog praktičara solarne joge. Razlike su od onih koji je praktikuju iz puke znatiželje i u tome nalaze neku svoju meru i potpuno drugi smisao od onog koji nalaže Manek, do onih koji su ubeđeni da će prevazići potrebu za hranom i striktno se pridržavaju uputstava.

Profesor Hrvoje Fulgosi tokom jednog intervjua u emisiji „Dobro jutro, Hrvatska“ primećuje da je blagotvorno dejstvo boravka u prirodi neosporno, čak i preporučljivo, ali da se dalje od toga o pozitivnim dejstvima solarne joge ne može ništa više reći. Profesor takođe dobro zapaža da ljudima prija Sunce zbog njegovog toplotnog zračenja, odnosno da i mi, baš kao psi i mačke, volimo da se izležavamo na toploti sunca i održavamo telo toplim. Ovaj odlični intervju mi je u mnogome pomogao u pisanju teksta i preporučujem ga svakome koga tema interesuje.

Nadam se da sam do sada približio besmislenost ove prakse, bez da pomenem najočigledniju stvar, štetni uticaj zračenja na oči. Preskaknje te teme je samo moj bezuspešni pokušaj da tekst učinim kraćim i manje dosadnim, nikako i manjak materijala na tu temu.

Za kraj bih još samo pomenuo jedan tragični događaj koji je ne toliko daleke 1999. godine osvanuo u medijima, a koji je neosporno rezultat zagriženosti i slepog verovanja u ovakve besmislice. Reč je o četrdeset-devetogodišnjoj Verity Linn, koja je izgubila život nakon 21-og dana potpunog gladovanja. Ona je, u želji da „spiritualno pročisti“ telo i da se „fizički i mentalno obnovi“, svoje poverenje dala kultu bretarijanizma i bila dovoljno predana da se ne obazire na očigledne pokazatelje koji bi je odvratili sa tragične staze kojom se uputila.

Preuzeto sa: https://dzedajsajensblog.wordpress.com/2014/01/22/pojedeno-sunce-fantazija-sangejzinga/

#Prevara