Pljačkaši zdravlja
U javnosti Srbije ponovo je otvoren tragično bizarni slučaj samozvanog doktora Miroljuba Petrovića.
Ovaj put, taj zloglasni internet junak ili trol savetovao je (porodicu) čoveka obolelog od benignog kancera mozga da nipošto ne ide kod lekara, već samo da pije čajeve i travke, jede sirovu hranu, šeta se po svežem vazduhu i pozitivno razmišlja. Nakon čega je, gle čuda, ovaj čovek i preminuo. Petrović se tada dodatno razleteo i rastrčao po televizijama, nastavljajući da zagovara svoje nadrilekarske doktrine, ali i bar jednu medicinsku – da pere ruke od svega. Baš kao i da arogantno i bez trunke empatije optužuje žrtve. Nije to ništa novo. Dok je omladina upoznala Petrovića preko „Pod mač, bato“ verbalnih svinjarija i nesmešnog zagovaranja srednjovekovne teokratije, on je poodavno prisutan u javnom prostoru Srbije. Stariji se sećaju TV Palme koja je izdašno puštala religijske dokumentarce i snimke sa predavanja gde je mlađi i vitkiji Petrović bogoradio protiv Čarlsa Darvina i teorije evolucije. Kao i protiv masona, abortusa, televizije, Holivuda i rokenrola kao Sataninog igrališta, tvrdeći da je svet nastao za 6 dana i da su dinosaurusi i ljudi živeli zajedno. Međutim, negde u međuvremenu, Petrović je bio shvatio da se ove televangelističke propovedi i vulgarni kreacionizam sa američkog „Biblijskog pojasa“ ne primaju dovoljno u Srbiji. Pa je i on „srbnuo“ i okrenuo se odbrani i zaštiti Ratka Mladića i „Velike Srbije“, homofobiji, mizoginiji, pseudoistoriji i kleronacionalizmu. Baš kao i „prirodnoj medicini“, sirovoj hrani, antivakcinaštvu, te „lečenju“ kancera. I, ironično i bukvalno, postao je „viralan“.
Međutim, ne radi se uopšte o samom Miroljubu Petroviću. On je samo vrh nadrilekarskog brega. I relativno laka meta kao dežurni čudak ili arogantni ekstremista: nešto poput saobraćajne nesreće u koju ne želimo da gledamo, ali ne možemo da odvojimo pogled. Problem je u tome što ovakvih nadrilekara, prodavaca magle, žetelaca ljudskog zdravlja i uzimača danka u krvi ima u hektolitrima i na svakom koraku. Manje su agresivni i glasni, ne mešaju se u politiku, ali takođe vrebaju lakoverne i ljubazno „leče“ sumnjivim, nedokazanim i dubioznim metodama. Drugim rečima, po Srbiji operiše čitava armija „alternativaca“ ili nadrilekara: ajurvedista, akupunkturista, apiterapeuta, astralnih projektaša, aromaterapeuta, autogenih trenera, autosugestičara, Bahovih kapljičara, bioenergetičara, čakrista, ći-gongista, dodavača ishrani, duhovnih iscelitelja, energetskih terapeuta, fengšuista, fitoterapeuta, herbalista, hidroterapeuta, hipnotizera, holističara, homeopata, iscelitelja kristalima, iscelitelja molitvom, jedača sirovog i presnog, jogi majstora, kineskih tradicionalaca, kineziologa, kiropraktičara, klistiraša varikinom, koloidnih srebrnista, kvantnih medicinara, lajf koučeva, magnetnih terapeuta, makrobiotičara, muzikoterapeuta, nameštača kičme, naturopata, neurolingvističkih programera, njuejdžera, otvarača trećeg oka, pozitivnih mišljača, pročistača organizama, radiestezista, refleksologa, reikiovaca, smehoterapeuta, su-đokista, šijacista, šamana i ostalih šarlatana.
Jer, šta je tačno „alternativna medicina“? Ona „medicina“ čije metode lečenja ne počivaju na naučnim dokazima i naučnoj metodologiji. U pitanju je „lečenje“ koje još uvek nije dokazano uspešno, koje jeste dokazano neuspešno, i/ili za koje je nemoguće dokazati da (ni)je uspešno. U realnom i praktičnom smislu, „alternativna“ i „komplementarna“ medicina samo je neutralni, varljivi i politički korektni termin za – nadrilekarstvo. Uopšte ne postoje „alternativna“ i „nealternativna“, „nezvanična“ i „zvanična“, „prirodna“ i „neprirodna“ medicina. Kako se zove „alternativna medicina“ za koju je dokazano da je uspešna? Zove se – medicina. Travka, jedinjenje, sastojak, aktivna supstanca, metoda ili tehnika koje dokazano leče i pomažu ljudima odmah postaju deo (naučne) medicine, kao što se to dogodilo od Aspirina do Vijagre. Dok, umesto na dokazima, istraživanjima, testovima i eksperimentima, tzv. „alternativna medicina“ počiva jedino na ličnim i anegdotskim svedočanstvima, rekla-kazala folkloru, i na metafizičkim spekulacijama o „silama“ i „energijama“, „aurama“, „čijevima“ ili „čakrama“. Baš kao i na lakovernosti ljudskog uma, odnosno razumljivom ljudskom strahu od lekova ili hirurških intervencija u „hladnom“, birokratizovanom i prečesto skaradnom sistemu (srbijanske) zdravstvene zaštite. Mi živimo i u visoko demokratizovanoj, „uradi sam“ ili pak populističkoj kulturi u kojoj se autoriteti ili društvene elite dovode u pitanje, gde onda potpadaju i „mrski“ i „nadobudni“ lekari u belim mantilima. Naravno, i oni jesu ljudi satkani od krvi i mesa (a ne od misteriozne „bioenergije“!), i skloni su greškama, otaljavanju, neznanju i korupciji kao i svako od nas. Međutim, izuzetan je problem, i sa potencijalno smrtnim ishodima, ukoliko se u pitanje tada paralelno dovodi i autoritet – dokaza, nauke i znanja.
A kada zaveraški i (ne)kritički cipelarimo tzv. „naučnu“ i „zvaničnu“ medicinu, dakle – medicinu, prisetimo se i sledećeg. Mnogi dijabetičari danas žive sasvim normalno zahvaljujući insulinu, mnoge zarazne bolesti su potpuno iskorenjene zahvaljujući vakcinaciji, a milioni i milioni ljudi svoje živote duguju hirurgiji, transfuziji, antibioticima ili penicilinu. Stotinu mu acetilsalicilnih kiselina ili ibuprofena, koliko svakodnevnog bola i patnje smo uspeli da smanjimo zahvaljujući Aspirinu ili Brufenu? Zato alternativni predatori ili lešinari u svoju zamku najčešće hvataju obolele od (danas) najtežih bolesti poput kancera, pošto medicina još uvek nema adekvatan odgovor na pojedine oblike ove bolesti. Za njih, kancer je samo simptom čiji uzrok valja tražiti u pogrešnoj ishrani ili uopšte modernom načinu života, pa se kao „lekovi“ skupoceno sugerišu razne „prirodne“ tinkture, čajevi, voća, povrća, ulja i koštice. Na ovaj način samo se dodvorava našoj romantičarskoj i (post)industrijskoj privučenosti ka „prirodnom“. A pri tom zaboravljamo da su i gljivice, bakterije i virusi (npr. HPV koji izaziva rak grlića materice) takođe – potpuno i 100% prirodni. U tržišnoj utakmici za tela, duše i novčanike bolesnih ljudi, medicinske procedure tada se reklamiraju kao opasne zato što podrazumevaju „sečenje“ (operaciju), „zračenje“ (radioterapiju) i „trovanje“ (citostatike ili hemioterapiju). Prosečnom i prirodno preplašenom čoveku ovo može da zazvuči relativno suvislo, a što sve dovodi do lične i društvene tragedije.
Zato što, prvo, mnoge „prirodne“ supstance i te kako mogu da budu štetne po naše zdravlje. Koštice kajsija mogu da sadrže cijanid, sirovo mleko može da sadrži salmonelu, žitarice i orasi famozni aflatoksin, „organsko“ povrće učestalo sadrži bakterije poput Ešerihije koli, banalna ceđena pomorandža ili grejpfrut mogu da spreče delovanje mnogih važnih lekova, a i otrovne pečurke su sasvim „prirodne“, zar ne? Drugo, „alternativno lečenje“ od kancera najčešće lišava pacijenta najvećeg resursa koji on ili ona imaju na raspolaganju – vremena. Verovatnoća izlečenja od raka veća je ukoliko se sa medicinskim lečenjem počne što pre. A ukoliko se prvo posvetimo dugotrajnim „alternativnim“ terapijama, dijetama i specijalnim režimima ishrane, izgubićemo dragoceno vreme i praktično osuditi sebe na smrt. Najzad, kancer baš i nije samo bolest modernog doba i nezdravog načina života, koliko god pušenje, alkohol, azbest, stres i ostalo doprinosili njegovom razbuktavanju. Samu reč „kancer“ skovao je još Hipokrat u 5. veku pre nove ere, kancer kostiju pronađen je i među egipatskim mumijama, a o kanceru dojke pisalo se i u drevnim egipatskim rukopisima iz 1500. godine pre nove ere. Kancer dobijaju i psi i mačke, i ptice i ribe (da, i ajkule!), pa čak i školjke, a tumori su pronađeni i među ostacima dinosaurusa. A svi su se oni valjda hranili „prirodno“ i živeli „zdravo“? Psihološka poenta je sledeća: slučajne i nasumične ćelijske mutacije u pravcu kancera jednostavno su nam mentalno nepodnošljive. I onda tragamo za vezama i uzrocima tamo gde ih nema. Pa dajemo sve od sebe da ih zauzdamo i ukrotimo „zdravom hranom“, „pozitivnim razmišljanjem“ i ostalim molitvama, nezavisno od dokaza i od zdravog razuma.
Štete od nadrilekarstva ili „alternativne medicine“ u našem i svakom društvu su ogromne i gotovo nesagledive. One mogu biti direktne u smislu neposrednog narušavanja zdravlja, nanošenja nepotrebnog bola i patnje, pa i prevremene smrti pacijenata. Ali i indirektne u smislu spomenutog gubitka dragocenog vremena za lečenje, te širenja popularnosti ovih dubioznih i opasnih metoda u javnosti. Te su štete i ekonomske, zbog poprilične količine novca koji se, na sivo i na ruke, sliva u džepove dežurnih nadrilekara. Kao i psihološke, zato što već ranjive pacijente izlažu kognitivnim pogreškama, teorijama zavere i lažnim zaključivanjima o (ne)uspešnosti određene terapije. Najzad, te su štete i sociološke. Svako društvo koje reklamira iracionalne zablude, obmane i laži, i pridaje nekritičku medijsku pažnju opasnim šarlatanima i prevarantima, zapravo se vraća u mračno doba antinaučnog misticizma i antimodernog opskurantizma. Pljačkaši na Divljem Zapadu poslovično su govorili: „Pare ili život!“. Moderni nadrilekari i pljačkaši zdravlja su ti koji nam kradu – i pare, i život.
Šta o njemu misle Hilandarci ?
On nije pravoslavni hrišćanin
Bio je subotar (adventista) i to nikada nije uspeo da prevaziđe
Sada ima svoju sektu, i volontere (naivne sledbenike) koji rade u njegovim plastenicima dok on širi priču o zdravoj hrani i dopisuje se na internetu
Jedini od sektaša koji koristi nacionalnu priču da bi sebi pridobio nove sledbenike
Zloupotrebljava ime CARA DUŠANA i ismeva ga sa stanovišta pravoslavnih Hrišćana. Svoje subotarsko-judaističko shvatanje pokušava da pripiše Caru Dušanu, a Car Dušan je bio pravoslavni hrišćanin, doduše i strog, ali da Miroljub Petrović kojim slučajem živi u epohi Cara Dušana, on bi sasvim sigurno ostao bez svog jezika i bio bi unakaženog nosa (urezanog ili odsečenog, što bi rekli obeležen)
Na žalost, izreklamirao se preko naivnih sveštenika, koji nisu prozreli njegovu lukavost, i dali su mu prostor da sa svojim pričama o kreacionizmu i tajnim društvima i ko vlada Srbijom prevari mnoge pravoslavne hrišćane
Nema pravoslavno učenje o Bogu kao Svetoj Trojici, Isusu Hristu kao Sinu Božijem spasitelju ljudi i Bogorodici
Za pravoslavne hrišćane to je VUK U OVČIJOJ KOŽI i treba se čuvati njegovog učenja. Moglo bi se mnogo pričati o njemu, ali ko ima uši da čuje i um da razume shvatiće gore rečeno.
BALKAN INFO u svojoj težnji za popularnošću je srozao sebe dajući u svojim emisijama prostor sektašu Miroljubu Petroviću
Svima pravoslavnima upozorenje da se čuvaju učenja Miroljuba Petrovića, i da budu verni svojoj Pravoslavnoj Crkvi
Obraćanje dr Danice Grujičić vam prenosimo u celosti:
Najoštrije osuđujem nadrilekarstvo i šarlatanstvo koje zdravstveno upropašćava ljude ili u najgorem slučaju dovodi do smrti. Poslednji slučaj sa Miroljubom Petrovićem je poslednji trenutak da se država beskompromisno izbori sa nadrilekarstvom u Srbiji i iskoreni sve prevarante koji zarađuju na tuđoj muci.
I ovo nije samo njegova krivica već i krivica medija koji su ga besumučno promovisali dok je sebe lažno predstavljao kao lekara, govorio da su školovani lekari ubice i kasapi, da su naše državne škole debilane i da deca treba da lažu svoje roditelje i da ne idu u njih.
Svi su ćutali tada na te monstruozne stvari i pravili senzaciju od njega a kada je đavo odneo šalu, sada svi peru ruke od njega. Setite se nedavno slučaja izvesnog Alana Azarića koji je u zatvoru pročitao par knjiga i naučio da ''leči rak''.
On je javno tvrdio da ima preko 50.000 izlečenih pacijenata, govoreći mom kolegi hirurgu da ne zna šta je rak na televiziji sa nacionalnom frekvencijom. Varao je ljude i uzimao im novac za to. Da vas podsetim taj Alan Azarić je završio taj neki institut za prirodnu medicinu koji vodi Miroljub Petrović preko interneta.
Vrhunac odsustva ljudske empatije je da posle svega dotični ne pokazuje ni trunku griže savesti već napada sestru preminulog što ga je poslušala. Ako će razni nadrilekari da leče pacijente preko mejla tako što za lečenje tumora mozga da prepisuju neke travke i da ne odgovoraju za to, onda da moje kolege i ja prestanemo sa radom. Ako će u ovoj državi pevačice da savetuju roditelje da li treba da se vakcinišu ili ne, onda da ukinemo lekarsku struku pa neka pevačice i nadrilekari leče ljude preko imejla, kad imaju vremena.
Da bi neko postao lekar specijalista koji može da leči tumor mozga, mora da prođe 6 godina osnovnih studija, specijalizaciju 6 godina, suspecijalizacija godinu dana, uz to magistarske godinu dana, doktorske tri godine, uz sve to danonoćni rad sa pacijentima, i tek posle 10 godina rada u praksi on može da odoli svakom hirurškom izazovu, da bude samostalan i da pokuša da izleči bolest.
Sa druge strane imate nekog ko je sebi dao za pravo da pljune na sav taj rad mojih kolega, da pročita 2 3 brošure na internetu da izađe u javnost i da kaže da je lekar i da on može da izleči nekog, kao što je to uradio dotični Miroljub Petrović.
U praksi sam se susrela sa mnogo slučajeva nadrilekastva u kome su ljudi pokušali sebe ili svoje bližnje da leče izgladnjivanjem, otrovima zmije, petrolejem, krečnom vodom, raznim travama, neki od njih su bukvalno sami sebe ubijali time neki su izgubili dragoceno vreme za koje su mogli sebi da pomognu.
Građani Srbije redovno plaćaju porez da bi se gradile bolnice, da bi lekari dobijali plate, da bi se nabavljala najbolja oprema, da bi mi kao profesori uložili ogroman napor da od studenta prve godine napravimo lekara, taj student ulaže ugorman napor da bi postao lekar. A onda imate nekog ko otvori fakultet preko interenta, naplaćuje školarinu hiljade evra i tvrdi da je lekar i da zvanična medicna služi za ubijanje! Ako takvim ljudima nije mesto u zatvoru onda zaista ne znam kakvu poruku šaljemo mladim lekarima zašto da ostanu u zemlji?!
Posebnu odgovornost ovde imaju mediji jer su oni saučesnici u ovome što radi Petrović i njemu slični, u redu je praviti senzaciju i podizati gledanost ali morate da imate odogvornost sa kojim stvarima ne smete da se igarte i šalite! Koliko života je odnela senzacija zvana Miroljub Petrović, Alana Azarić i sl koji su govorili nemojte da idete kod lekara mi znamo bolje?!
Poziv svim mojim mladim kolegama, budite nemilosrdni kada je u pitanju nadrilekarstvo i brobra protiv istog, ne padajte na populizam, i ne bojte se osude, držite se struke, nauke i etike i ne može vam niko ništa. Mnogo energije moramo da uložimo u prosvećivanje naroda i vaspitavanju u zdravstvenom smislu. Želim da verujem da će državne institucije uraditi posao u ovom slučaju i obračunati se sa svakom pojavom nadrilekarstva, raznih vračara i sl.
"Miroljubov „prirodnjacki fakultet” i spisak šarlatanskih gluposti koje se tamo uce. Možete ga vrlo lako zamisliti i kao mašinu što štanca maloumnike koji po FB mreži deklamuju jedne te iste stvari o otrovnim vakcinama i farmakomafiji, ili svedoce o cudesnim „prirodnim izlecenjima” neizlecivih bolesti. Glavna mesta gde se pomenuti okupljaju su antivakcinalne, mamece i veganske grupe, kao i grupe gde je tema bilo koji vid alternativnog „lecenja”.
Po brojnosti prirodnjackim i šarlatanskim botovima ne može niko da parira. Njihov glavni cilj je stvoriti utisak kako su maloumnosti koje propagiraju nešto poželjno, normalno i uobicajeno. Imaju podršku svih kvazipatriotskih i ultradesnicarskih stranaka i udruženja koje koriste ovakav narativ prepun fejk njuzova, teorija zavere i napada na emocije kao sredstvo za borbu protiv ma koje aktuelne vlasti."
